ГАС-РЕС је једини увозник гаса из Руске Федерације у Републици Српској, а један од два у БиХ. Иако у земљи која није значајанпотрошач гаса у регионалним оквирима, ова чињеница уз повољне уговоре за набавку природног гаса од компаније Газпром Еџпорт, говори о поштовању које домаћа компанија има од стране руског гиганта. А поштовање је једна од гаранција на којој се базира планирање великих пројеката који ће природни гас учинити важним покретачем развоја Српске.

Енергетско предузеће ГАС – РЕС са активностима у области трговине и снабдијевања природним гасом у глобалним околностима које нису најзахвалније за овај посао успјешно испуњава постављене циљеве свог пословања. Гасни сектор у домаћем графикону потрошње енергије не заузима велики удио, али планови које у стварност жели спровести ГАС – РЕС ће то промијенити, што ће бити основ за нови правац развоја домаће привреде.

Никица Врањеш, вршилац дужности директора Гас-РЕС, магистрирао је економске науку на Економском факултету Универзитета у Бањалуци, а радно искуство стицао је у Инвестиционо развојној банци Републике Српске, гђе је више од пет година обављао функцију извршног директора и члана Управе банке. Да би, након 11 година, прешао у Матични холдинг Електропривреде Републике Српске на мјесто савјетника за економска питања у кабинету генералног директора. Спој искуства из банкарског и енергетског сектора добра су полазна основа за актуелну позицију, а до тада стечене вјештине и знања су му у многоме помогле да се релативно брзо адаптирам на менаџерску улогу у гасном сектору.

Колико је у претходној години путем Гас Реса увезено природног гаса у Републику Српскуј и да ли постоје проблеми у снабдијевању?

ВРАЊЕШ: У претходној години ГАС-РЕС је по основу свог уговора са Газпром Еџпортом увезао преко 40 милиона кубних метараприродног гаса, који је потрошен како у индустријској производњи, тако и за снабдијевање привреде и становништва у Републици Српској. Није било проблема, нити прекида у снабдијевању, а у току године на узводној мрежи вршен је планирани редовни ремонт гасовода. У том периоду добављач Газпром Еџпорт обезбиједио је замјенске количине природног гаса из складишта природног гаса у Републици Србији, тако да потрошачи у Републици Српској који се снабдијевају од ГАС-РЕС нису имали прекид снабдијевања.

Какво је тренутно стање на свјетском гасном тржишту и како се оно одражава на домаћи гасни сектор?

ВРАЊЕШ: Може се рећи да свјетско енергетско, па самим тим и гасно тржиште још није стабилизовано, а нови коникти на главним енергетским рутама у Украјини и Блиском Истоку не доприносе тржишној стабилизацији. Ипак цијене природног гаса на домаћем тржишту у претходној години нису драматично расле чему су допринијели и повољни уговорни услови кориштења нафтне формуле коју ГАС-РЕС има са својим добављачем. На европским гасним берзама, са друге стране, ситуација са цијенама је била много нестабилнија и долазило је до драстичних повећања и снижења цијена природног гаса, а све у складу са тренутним политичким и економским дешавањима. Тежња ГАС-РЕСА је да својим купцима у Републици Српској створи што стабилније и предвидљивије економске услове, који неће зависити од наглих промјена цијена на берзама.

Какво је тренутно стање у вези да источном интерконекцијом коју тражи Република Српска, какви су изгледи да се добију потребне дозволе?

ВРАЊЕШ: Процедура усвајања међународних споразума, самим тим и споразума о источној гасној интерконекције у надлежности је државних органа Републике Српске и Босне и Херцеговине. Споразум који би омогућио покретање реализације пројекта већ се налази у процедури коју покрећу Влада Републике Српске и Савјет министара БИХ, али очигледно да због одсуства политичке воље субјеката из Федерације БИХ, тренутно није могуће усвајање овог споразума. Вјерујемо да ће у обостраном интересу сви развојни пројекти бити деблокирани у наредном периоду.

Како оцјењујете енергетске планове који долазе са нивоа БиХ, којим се предвиђа изградња још три интерконекције, али се не предвиђа та са истока?

ВРАЊЕШ: Ниједна страна у БиХ не треба да блокира развојне пројекте друге стране и једна интерконекција не искључује другу, односно свака нова интерконекција побољшава сигурност снабдијевања природним гасом и Републике Српске и Федерације БиХ. Такође, свака нова интерконекција повољно утиче на цијену природног гаса и отвара могућност ангажовања домаће оперативе у изградњи поменутих гасовода. На крају ће субјекти из Федерације БиХ морати уважити развојне планове Републике Српске у гасном сектору.

У којој мјери све ово утиче на реализацију пројекта чији сте ви носилац, а то је изградња гасовода од Бијељине до Новог Града?

ВРАЊЕШ: Блокада изградње источне гасне интерконекције на БиХ нивоу свакако негативно утиче на реализацију пројекта, јер доводи до успоравања и других развојних пројеката који су условљени гасикацијом. И поред тога, у ГАС-РЕСУ се ради на додатним анализама тржишта, провјери техничких могућности и припреми улазних података за главне пројекте гасовода. Истовремено, у сарадњи са нашим партнерима из Републике Србије, покушавамо што детаљније утврдити интерконективну тачку и техничке карактеристике прикључка гасовода у Републици Србији. Такође, интензивно радимо на промоцији природног гаса као енергента будућности те основног енергента индустријског развоја.

Можете ли рећи нешто о детаљима овог пројекта, колико било изграђено нове мреже, колико би добили нових потрошача, како би се то одразило на укупну друштвену и економску слику?

ВРАЊЕШ: Пројекат предвиђа изградњу магистралног гасовода од границе са Републиком Србијом код Бијељине, преко Брчког, Добоја, Бањалуке, Приједора до Новог Града у дужини од преко 300 километара. Овај гасовод омогућио би гасикацију читавог сјеверног дијела Републике Српске, а оставио би могућност изградње крака гасовода и према Федерацији БиХ код Добоја. У првој фази важно је доћи до највећих потрошача, планираних термоелектрана-топлана на природни гас, градских топлана, већих индустријских и градских центра, а у другој фази капиларно ширити секундарну гасну мрежу у остала насеља дуж трасе гасовода. Изградња гасовода посебан значај има у ери декарбонизације. Природни гас представља идеалан енергент који може послужити као замјенски за енергенте који се одликују већом емисијом ЦО2 попут угља и мазута, а економски је повољнији од класичних обновљивих извора енергије. У коначници, гасикација би могла дати нови замах развоју индустрије у сјеверном дијелу Републике Српске, који досад није био гасикован.

Природни гас, иако припада фосилним горивима, у односу на друга фосилна горива може се назвати чистим енергентом. Приликом сагоријевања, природни гас ослобађа око 40 одсто мање ЦО2 у односу на мазут, и преко 50 одсто мање ЦО2 у односу на угаљ. Због својих еколошких предности, доступности и прихватљиве цијене природни гас се често назива главним транзиционим енергентом процеса декарбонизације. Привреда Републике Српске мора ухватити корак са овим процесима и обезбиједити на вријеме сигурно и економски прихватљиво снабдијевање природним гасом. Предузеће Владе Републике Српске, ГАС-РЕС д.о.о. Бања Лука задужено је за провођење активности и реализацију пројекта источне гасне интерконекције, изградњу магистралног гасовода у сјеверном дијелу Републике Српске и гасикацију градова и насеља дуж трасе новог гасовода. Ово је сложен пројекат који подразумијева изградњу термоенергетских објеката на природни гас и укључивање партнерских компанија из Републике Србије и Руске Федерације.

Као главни увозник природног гаса у Републици Српској, ГАС-РЕС се показао као сигуран и повољан снабђевач природним гасом привреде и становништва, али и као поуздан партнер компаније Газпром из Руске Федерације. ГАС-РЕС са овом руском компанијом већ десет година реализује уговор о директним испорукама природног гаса и истовремено ради на развојним пројектима.

У склопу енергетске транзиције и смањења емисије штетних гасова предвиђена је изградња и двије гасне електране у околини Бањалуке и Приједора. Да ли је денисана снага електрана и о каквим инвестицијама је ријеч?

ВРАЊЕШ: Изградња нових гасних когенерацијских термоелектрана-топлана у Бањалуци и Приједору денисана је просторним и стратешким енергетским документима Републике Српске и БиХ. Њихов капацитет уско је повезан са изградњом магистралног гасовода, тј. Ова два пројекта треба посматрати као један. Капацитет самих термоелектрана-топлана кључни је инпут за инвестицију самог гасовода. Ове чињенице су свјесни и партнери ГАС-РЕС из Руске Федерације и Републике Србије и сви заједно тражимо најбољи економски модел, који би омогућио одрживу потражњу енергента и економску исплативост пројекта. Нема сумње да ће овај модел бити спреман за усвајање, чим дође до потписивања споразума о источној интерконекцији на БиХ нивоу.

(theprestige.ba)